srijeda, 22. veljače 2012.

kažu mi nemoj biti patetična ...što je patetika ..stanje ...sranje ...ili nešto sasvim treće...

...danas je u 13.28 sati umrla moja mala buhara ...moja mačka petra...i isplakala sam se ...ili kako bi ex rekao ...iscmoljila sam se ...toliko mi je teško ...možda će netko reći da sam maloumna da sam luda ...da sam sjebana ...zaboli me ...što će više itko reći ...samo znam da mi je dan pretežak ...da ne mogu jednostavno pojmiti to da je više nema ...moja partnerica za spavanje ...moja maza ...vrijedila je više nego  neko ljudsko biće ...jer znam da me je voljela ...kad sam je spremila na njezin posljednji put u ...nadam se da raj postoji ...toliko sam se osjećala sjebano i slabo...popila sam tabletu  i odspavala ...sada je večer ...mirno je ...da li je za nju onaj odozgora spremio la vi en rose ...tamo gdje ju ništa neće boljeti ....ej ...peti..peti...srest ćemo se nas dvije jednoga dana tamo...među zvijezdama ...do tada budi s mojima ...ma bit će ti dobro ..i oni su voljeli životinje ...jeben dan...do kraja...

Nema komentara:

Objavi komentar