petak, 25. studenoga 2011.

...ovaj prokleti petak još nije završio...predugačak dan...rastegnut kao godina...a svi dragi ljudi odlaze ..nekuda...

...ljudi koje sam na neki način voljela odlaze...svatko nekuda...a ja....ostajem ovdje sama svoj zarobljenik...u meni je toliko praznine ...i tako bih i ja voljela otići...u nikuda...zauvijek...ovaj se prokleti petak razvukao kao godina...nema mu kraja...zbog nespavanja...zbog umora...zbog svega...zbog suza...zbog sebe...i ova predivna stara balada neponovljive lole...ej...ne pali svetla u sumrak...

Nema komentara:

Objavi komentar