subota, 22. listopada 2011.

u ovom trenutku postojiš...kao prijatelj...kao tješitelj ...kao onaj koji mi dodaje maramicu kad mi se od suza šminka razmaže...

...u ovom neveslim danima postojiš ti...koji me tješiš...koji mi daješ ruku podrške..koji dopuštaš da se naslonim na tvoje rame ...da isplačem sve svoje nevolje...koji mi dodaješ maramicu za brisanje kad se od suza šminka razmaže...prijatelj si mi...tako to nekako izgleda...i nemoj me gledati kao lovinu...previše ranjena...kao srna preplašena vjetrom laganim...kao ja iz ove pjesme koja je za tebe...što da sam te upoznala puno ranije...ništa..danas bi tražila drugu ruku podrške...drugo rame za plakanje ..i koristila tuđe maramice ...jer ti si kao i ja ...vjetar...a vjetar se uhvatiti ne može...ostanimo...samo prijatelji...jer la vie en rose...za nas nikad ne bi bio...i ne bismo trajali...

Nema komentara:

Objavi komentar