četvrtak, 20. listopada 2011.

...pa dokle će me pratiti peh za pehom...ili kako mi netko ne da naprijed...pitanje...tko...

...jest da je već stari film ali jedan od romantičnih koji sam voljela gledati...
...totalno sam luda...ovo je stvarno nestvarno...ne mogu vjerovati da mi se sve ovo događa...da ide peh za pehom...kao vojska pehova...a na čelu kolone peh br. jedan...fnancijski...došla do ruba ponora...moralno ...financijski...emocionalno...i toliko sam već isfrustriana tim pehovima da mislim da mi je na dan rođenja ona zla vila sa svojim neželjama bila dominantnija od one tri dobre vile...ovo je seciranje mene na najsitnije djeliće...mojega uma najprije...a onda  i svega ostalog...cijelog života...toliko sam u bedari da mi je i sat stao...da mi se pokvario mobitel...da ...neću nabrajati jer bi ispala lista kao film  cesta duga godinu dana...ej...stop...tko kod mi ne da naprijed neka mu se sve ovo vrati...da bude bar jedan dan u mojoj koži...koja me svrbi od nervoze...i zato neću više ništa pisati...jer će moj vokabular biti toliko vulgaran da ću se i ja sama pred sobom posramiti...a mislim da je vrijeme da blogu promijenim ime...je ovo nije la vie en rose...mada se ja trudim i želim da bude...a vama koji slučajno ovo pročitate neka bude ...la vie en rose...skoro će ponoć...a ja nigdje...sjedim za ovom tipkovnicom i lupam po njoj ...samo da se slova ne uguraju u rupice...od siline udarca...zato bježim...a sutra...e sutra...pa opet sutra...pa opet neki dan ...i svi dani ruše moje snove...neka...samo neka...ne znam zašto sam se sjetila fima zgodna žena...vjerojatno jer sam jednom davno imala smeđu haljinu na točkice...a danas sam ugledala sliku slične haljine...a više nemam ni haljinu...a ono malo ljepote potrošilo je vrijeme...laka vam noć ...i želim vam od srca da vam život bude la vie en rose...

Nema komentara:

Objavi komentar