četvrtak, 27. listopada 2011.

...nenaspavana ...tužna...jedva čekam kartanje da me netko malo oraspoloži...

...o da mi je izvući četiri asa onako...iz rukava...
....svaku večer oko deset odem na on line belu...malo kartanja...čitati ne mogu...nisam koncentrirana...znam znam...reći će netko...a za belu jesi...volim kartati belu...ali važniji mi je moj kartaški partner kojega ne poznajem ali je tako drag i svaku večer kartamo zajedno....prođemo...padamo...bez nervoze...vrlo draga osoba...a ima gomila neurotika koji ako gube odmah prekidaju igru...hej...pa to je samo igra...bez ljutnje...ali ne...neka nervoza se uvukla među ljude...neka netrpeljivost...žao mi je što su mlade osobe toliko nervozne ...ne samo nervozne nego i bezobrazne...moja kuma mi ne izlazi iz glave...znam da je  za nju bolje da je nema i da je patila...ipak...prerano je otišla...i ona je bila hazarderka...ali najviše je voljela igrice na kompjtoru one koje ja ne volim...ali to je ona...znale smo igrati ajnc za lovu satima...nekada dobije...nekada izgubiš...ma ne za veliku lovu...ono siću...ali bit je druženja u svakoj toj igri...i nema ljutnje ako netko dobiva a ti gubiš...karta je kurva...na kartama su padale pare...kuće...stanovi...kad imaš karte u ruci uvijek se nadaš da će baš tvoje biti najbolje...a nisu...uvijek ima netko drugi bolje...nema veze...sve je to igra...i život je igra...hazard jebeni....za nekoga je uvijek dobitak...za nekoga uvijek gubitak...ne znam što ću sa sobom...toliko sam izgubljena u nigdje da ne vidim izlaz...a znam da postoji...ali kud god se okrenem ...zid...glavom lupam u taj zid...a ima izlaz...mora ga biti...gdje..u toj zatvorenoj kutiji očaja...negdje na stropu...negdje neka malena rupica...samo da mogu gurnuti prst i otvoriti vrata...trebam toliko...da izađem ...da dišem...da živim...treba mi ...la vie en rose...danas...odmah..sada..

Nema komentara:

Objavi komentar