utorak, 11. listopada 2011.

...neka bude tako ...jer drugačije ne može biti...

...ma ...kupit ću si ga za rođendan...jer znam da drugi nitko neće...ako ga uopće pronađem u parfumeriji...sebi za gušt...
...nije se dogodio smak svijeta...nije se dogodio potres...nije nas poplavila rijeka... sunce je još na nebu...ništa se nije prevažno dogodilo u ovih par dana ...globalno...privatno vjerojatno da...netko se rodio...netko umro...netko oženio...neka udala...netko pobjegao s ljubavnicom...netko se rastao...netko pretukao ženu...netko se napio...a ja...pišem ovaj post iz ne znam kojega jebenog razloga...da ne zaboravim pisati...da ne zaboravim govoriti...da znam da sam još tu...da znam da će i ova bezvoljnost proći...da je svaki novi dan dobar početak za nešto...a ja...očekujem napadaj radišnosti...očekujem  da ova bezvoljnost ode u nepovrat ...da me pukne inspiracija...da počnem normalno spavati...da se naspavam...da ...i da...i ...što...čekam...i kažem sebi uhvati se posla...nije život stao ni prestao...a nekako ne ide...hladno mi je...i ne volim sebe što sam takva...a znam da život sprema ...tamo su negdje iza ugla...samo treba poviriti...još mnogo dobrih dana za mene...a ja...ne usudim se još nagnuti glavu i poviriti...sutra...vjerojatno...ili prekosutra...odlažem taj trenutak...ne valja...la vie en rose...ma koliko to još uvijek izgledalo smiješno u ovim prvim danima samoće...

Nema komentara:

Objavi komentar