ponedjeljak, 3. listopada 2011.

koliko sam u kratko vrijeme naučila o sebi...ili dok te nešto ne opali po glavi niti ne razmišljaš o sebi...

...neka mi ovaj anđeo pomogne da prebrodim sve krize..
...uvijek sam mislila da sam neka poludobra škorpionka...malo nagla...ali ipak dobra...ne u smislu ono... na sve kimanje glavom ali prilično uslužna...ponekad bih prešutjela i ono na što bi netko burno odreagirao...a ponekad bih preburno reagirala na gotovo nevažne situacije...kako bi mi kad došlo...tolike sam situacije u odnosu pema b. tolerirala...ponekad bih možda što rekla...ali uglavnom postojala je doza tolerancije neuobičajena za mene...nije valjalo...nije bilo dobro...e pa kroz ova dva  mjeseca naučila sam da više nikada nikome ne dam svoje srce...da nikada nikome više ne vjerujem ma koliko se taj  ili ta trudili da me u nešto uvjere i ma koliko obećavali bilo što...od najbanalnije sitnice do ...ne znam čega...naučila sam da je vrlo često potrebno biti jako bezobrazan i ...bezobziran...i da si sebi na prvom mjestu...i sad ga jedva podnosim u svojoj blizini...i znam...niti jednog trenutka neće mi nedostajati...jer način na koji me odjebao je totalno bez ikakvih skrupula...nije ga zanimalo što ja mislim o tome...on je sam odlučio graditi svoj život...u kojem za mene nema više mjesta...e pa ni za njega...toliko sam postala bešćutna da me zaboli ona stvar kad kaže da ga bole leđa...pa što...i mene bole...kad ga boli noga...a boli..i mene boli pa nikome ništa...kad ga boli glava ...a neka boli...i mene nekada boli...pa nikada nije potrčao da mi da tabletu ...a ja bih odmah skakala ...pa tableticu za ovo ...pa za ono...e pa neka opet počne živjeti kao pas...da ga nitko ne jebe pol posto kao što je živio dok se jebenom slučajnošću nismo sreli...sada je dosta...samo da se još riješe neki problemi i ..doviđenja...jer la vie en rose...i želim to tako i proživjeti...ovo nije osveta nego samo dobra škola za mene...da naučim voljeti sebe...

Nema komentara:

Objavi komentar