petak, 14. listopada 2011.

...jeben dan od jutra...koliko jo treba proći takvih dana...a da živim ka prava žena...

...dan nekuhanja...ovo je današnji ručak...a jebi ga...petak...kao neki post...bit će dobre...volim bijele i žute...
...moj današnji dan je počeo jebeno dobro...najprije glavobolja...onda pijenje kave & protuglavoboljne tablete & obavezna cigareta...moj porok i moj užitak...a svatko ima svoje poroke i svoje užitke...e da...popijem tu jebenu kavu na brzaka jer pas mora na piškanje&ostalo...pa kao idem ja skočiti do dućana po kruh i bla bla...i tako krenemo mi...usput pročavrljam sa susjedom ....btw. muškim...koji je opsjednut inovacijama  u mobilnoj industriji i udavi me tim pričama...a pas trčkara ....i odemo mi u dućan i kupim ja kruh i neku zdrkanu čokoladu s jogurtom ...inače volim sve s bijelim kremama...i te pizdarije s jogurtom...sladoled od jogurta...čokoladu punjenu kao jogurtom i slično...i još neke sitnice...pokupim i poštu...a poštar danas uranio...i tako vraćamo se mi doma...kad gle...ne zveckaju ključevi...o jebote ...pretresem ja onih par džepova na jakni po dva tri puta...ništa ne zvcka...pogledam u vrećicu...nema ih...ajd natrag u dućan.... ni tamo ih nema...šetkamo mi natrag po livadici...a livadica puna trave...a ključevi ka srebrni...morali bi se vidjeti...još imaju neki lančić i metalni privjesak...obiđemo pas i ja jedanput...dvaput...triput...nema ih...a ja ne znam na pamet kćerkin broj...od onoga odbjeglog ne znam...a mobitel zaključan u stanu...od kad je tih mobitela ne pamtim brojeve...prije sam bila ko telefonski imenik...e što sad...provaliti u stan...a koga zvati...s čim...jedino dovikom...i odem do stana mislim...možda ovako sjebana ostavila ključeve na katu u bravi lifta...nema ih...ajd ponovo dolje s četvrtog kata i psom koji je već iznemogao...a ja mokra do kože od nervoze..a vani puše i zimkasto je...opet isitim putem...i gle...sjaje se moji ključevi kao pesja jaja...o bože ima te...sada si me samo malo kaznio tek da znam da te ima...i cumpa cumpa evo nas doma...pred vratima pukne ručka na onoj slabašnoj vrećici i sve se prospe po podu...da li da to sve šutnem nogom ili da sakupljam...ajd...otvorim vrata i skupim i kruh i čokoladu & ostalu rinfuzu...pas počne piti vodu i nogom prevrne zdjelicu...ajd briši vodu...pa jebote mislim koji se kar danas događa...onaj što je pobjegao šalje poruku da mi je u kaslić stavio moja dva cd.a patsy cline koja je zabunom pokupio...jebali te cd.ei mislim...odem  po te ce.dee...dva komada...a gdje je ostalo...ma nema veze...nek uživa...onda sjednem...onda ustanem ...napravim još jedan cappuccino...zapalim cigaretu i mislim ...što još ima danas...sat i pol smo pas i ja tražili te stupidne ključeve...a dotle sam proklinjala ko baba vračara i onoga što je pobjegao i ostavio mi psa...ma ne bi mu ga dala jer se ne zna birinuti ni o kome...ali proklinjem ga i psujem ko kočijaš u sebi i na glas...za sebe...već je jedanaest sati ...danas neću kuhati...neću ništa raditi jer sam zbedirana do daske...a ako i počnem nešto...otići će vjerojatno sve u krasni k. ....pa si mislim...e ti se odjebao...a meni ostavio sva sranja zajednička...e jebi se ...crkni...neka sam kučka...i bolje da sam bila od prvoga dana...još danas bi puzao zamnom...sada je šestnaest sati i jedanaest minuta...gdje je još do ponoći...i da li je sranja za današnji dan dosta...gledam gore i pitam onoga odozgo...ej...jesi danas samnom završio...daj si malo nađi neku drugu mušteriju...a on ...šuti...i ove ce.dee.. patsy cline koju volim šuknula sam na policu da se ona plastika odmah razjebala...danas sam vulgaris žena do daske ...e pa ne mogu stalno glumiti finjaka kad mi sve ide ...nikako...gledam u špigl kosicu...vapi za farbanjem...da li otići frizerki ili to sama obaviti...odluka...sama ću...i odem kupiti farbu...e sad kad ovo nadrljam idem pofarbati kosu...samo još da postane ljubičasta umjesto plava...to bi bio orgazam dana...greške eventualne namjerno neću ispravljati...jer mi se ne da....i usprkos svemu ...la vie en rose...kaže edith piaf...kaže grace jones...a kažem i ja...

Nema komentara:

Objavi komentar