petak, 14. listopada 2011.

...danas sam definitivno prestala plakati....ili kako je tiho...nema upaljene tv...a to najviše volim...

...rapsodija u ljubičastom...
...tu noćnu tišini koju ne remeti neko bezvezno brbljanje sa tv.a...kao podloga...tiha muzika sa radija...ona koja odgovara mojem  trenutačnom  raspoloženju...a koje je tako nekako...ranjivo...ali danas nisam niti jedanput suzu padalicu pustila da mi klizne niz lice...pokušavam se priviknuti na tu tišinu...ispočetka...godinama je nije bilo navečer...oko ponoći...uvijek bi bio upaljen tv...a nitko nikada nije pitao...smeta li ti ponekad...koji put bih samo zamolila da se utiša...jer ne volim politiku...jer me ne zanimaju sto puta ponovljene vijesti...i jer uopćene volim  previše pričanja u kasnim noćnim satima...ne mislim time na pričanje ono kad dvoje ili društvo priča...nego na to pričanje sa tv.a...sada imam taj mir...tu tišinu...koja mi ovoga trenutka beskrajno odgovara...danas sam malo radila...malo sakupljala po ormarima neke stvari koje više ovdje ne pripadaju...sutra ću slike i dokumente...sve su prazniji ormari...ladice...na stolu nema gomile ključeva...mobitela...sve je nekako mirno...odjedanput...mirno...kao da je neki užasni nemir izišao odavde...kao da je odnešen...možda će to biti dobro...ne znam ...jedino ne mogu još spavati...onako...da se naspavam...budim se noću...ustajem...palim cigaretu...perem zube ponovo...ponovo liježem...pokušavam zaspati...valjda zaspem...onda se probudim i čini mi se da sam spavala satima ...a prođe desetak minuta...bit će dobro...jer la vie en rose...i čvrsto vjerujem u to...i  bit će inspiracije za pisanje...čitanje...samo sam si dala nekoliko dana ...odgode...

Nema komentara:

Objavi komentar