utorak, 6. rujna 2011.

zašto nam negdašnji frendovi postaju poznanici....

neizreciva ljubav...nježnost...zaštita...
...danas je dan za nekuhanje...i inače su mi dani za nekuhanje ali očito moram jer nitko neće...ja bi pojela neku čokoladicu...ili neki sendvičak ali ...to bih ja...ali ne bi drugi...životinje spavaju...mene boli glava još od buđenja...a nemir raste iz minute u minutu kao  bujica...kuda će me odvesti ...tako bih rado sjela negdje na kavu i s nekim popričala ni o čemu posebnom no nitko nema vremena...ja to zovem love...za neku kavu i colu...pa se tako udaljujemo jedni od drugih sve više i više a negdašnji nazovimo frendovi postaju nam ...poznanici...pozdravimo se tek  u  prolazu...onako bezvezno...bez da nas to interesira pitamo...si dobro...kak ti familija...i sve završi na onome ma moramo se naći na kavi da pročavrljamo...čujemo se ...a niti se vidimo niti čujemo...thats life...ipak...la vie en rose...svaki dan se ubodem na neki trn...ali  idemo dalje...pozdrav do čitanja....

Nema komentara:

Objavi komentar