utorak, 27. rujna 2011.

sve ove godine mijenjam za jedan dan koji ću pamtiti...ili izgubila sam svoje snove...

...ovako ću  sada ići ajati...
...hajde da se mijenjamo...dajem deset proteklih godina ...skoro badava...samo za jedan dan koji ću pamtiti zauvijek...znam da nije neka jebeno dobra ponuda...ali razmisli...deset godina ...to je jako puno dana...a mijenjam ih za jedan dan...ako ima koji dobrovoljac ili dobrovoljka...neka mi se javi...uz tih deset godina dajem i mali dar...ništa važno...tek kao znak pažnje...pa...ponuda vrijedi  do kraja mjeseca...hej...ma bilo je u tih deset godina i puno dobrih dana...ali niti jedan više nije vrijedan pamćenja zauvijek...nakon tridesetog bacam te godine u smeće...dakle...večeras sam opako umorna da jeda čekam ...krevet...zagrliti svoj jastuk i brzo zaspati...i sanjati...više ne znam sanjati...izgubila sam svoje snove...ako ih netko pronađe neka mi ih...kao pošteni nalaznik vrati...olakotna okolnost pisanja mojega vrlo kratkog posta je umor od krečenja...farbanja etc..etc...pa idem ajati...a vi koji pronađete moje snove...pliz...vratite mi ih...jer la vie en rose...zar ne...pa i ako izgubigte snove...možda ih netko vrati...

Nema komentara:

Objavi komentar