ponedjeljak, 12. rujna 2011.

poslijepodne...ponedjeljak...na granici strpljenja...

...sama sebi kažem...vrati se u svoju kožu natrag...
...toliko sam zaokupirana svojom trenutnom situacijom da sam već sama sebi dosadna....moram hitno mijenjati sebe...ne razmišljati o nečemu što je u principu prošlo...posvetitit se sebi ...otvoriti taj on line dućan pa ma kako išlo...svaki je početk težak...no možda mi se konačno i posreći...e bilo bi već i vrijeme...kuham neki ručak preko one stvari jer je b. još uvijek ovdje...kada odlazi...ovo je već počelo biti mučenje za mene...za njega očito ne jer da je već bi spakirao svoje pizdarije i otišao...ako ne znam kamo...pa mamici svakako...ja ga ništa ne pitam...on ništa ne govori...kao sve je ok ...prividno...a  meni se povraća od svega...od te prividnosti...od mojih nemira...hoću svoj život natrag...ako sam griješila...a jesam...sada sam to već otplatila...došla sam do krajnje granice strpljenja...više ne mogu  smisleno razmišljati ...pisati...preumorna od svega ...da mi se naspavati...da mi je prespavati sve to ...probuditi se u nekoj drugoj stvarnosti...večeras ću napisati nešto...sada am previše nervozna i griješim tipkajući....uza sve i dalje mislim da je ovaj život koji su mi podarili mama i tata...la vie en rose....

Nema komentara:

Objavi komentar