utorak, 20. rujna 2011.

hej...haj...ovo je moj šezdesti post ...ili kako sam postala sama sebi dosadna u posljednje vrijeme

....posljednje ruže ovoga ljeta...
...dogurala sam danas do svojega šezdesetog posta...mislila sam ..počet ću pisati i napisati par postova pa odustati čitao ih itko ili nitko...ali eto...pišem i dalje jer me to veseli ...pišem zbog sebe...čitao to itko ili nitko...onda si odaberem sličicu koja mi se sviđa i malenom pribadačom pričvrstim je na zidić posta...na fejsu je to malo komplicirano...te traži prijatelje...kao "prijatelje"...onda ih sakupiš i više ne znaš s kim kontaktiraš a s kim ne...m ima i tamo predivnih ljudi...ovdje sam sama i mogu napisati što god mi je volja u tom trenutku a da mi nitko ne zamjeri neku pogrešnu riječ...misao...mogu napisati jebe mi se danas za sve...i to je istina...a mogu biti sretna i napisati da bih izljubila cijeli svijet pa i neprijatelje jer mi je takav dan...i nitko se na to ne obazire...a to mi odgovara...za ovaj moj jubilarni šezdeseti post počastit ću samu sebe...jer me nitko drugi neće...b. nikada nije želio pročitati niti jedan moj post ni ovdje ni na bloggeru.ba ...pa neka...a i bolje jer bi se osupnuo kako ga pljuckam...jer on ne razumije kada kažem da je ok. rastati se...ali da ja ovo ne zovem rastanak ili rastava ...nego jednom rječju izdaja...a to je kad ostaviš nekoga u sranju do vrata i jednostavno se pokupiš s obrazloženjem...e ja tako više neću živjeti...a kao meni se tako živi...ma neću više o njemu...dakle do večeras...častim sebe jednim super finim sladoledom...mada ne volim sladoled...ali ovaj je neki voćni pa još s šlagom pa još šareni...pa eto ...la vie en rose...zar ne...i neću vše biti dosadna nikome a najmanje samoj sebi...predomislila sam se....neću sladoled...poklonit ću sebi ...cvijeće...već ga tako dugo nisam ni od koga dobila...

Nema komentara:

Objavi komentar