četvrtak, 29. rujna 2011.

eh...pa kad će proći dani velikih valova...sutra još jedan dan...pravi tsunami...

...samo da nam ne skuhaju neku  paprenu čorbu...
...ujutro idem s b. obaviti neke odjave...a već me panika hvata od šaltera...gužvi...nervoznih referentica...od njegovih reakcija na njihove odjebe...a znam da će nas odjebavati jer ima toliko obrazaca vrlo nemuštih za popuniti ...tko izmišlja sve te gluposti...sto puta jedno te isto...stotine praznih kockica koje treba popuniti ...nekih bezveznih i bezpotrebnih podataka...a sve imaju o tebi u kojekakvim svojim papirima i kompjutorima...ali ne...daj  ispuni ovaj obrazac...pa onaj koji je skori isti ...ali ne...ima drugačiji broj na obrascu ...pa trči na tri različita dijela grada...pa ovo je čisto ludilo...najbolje je ništa ne raditi i nikakve veze ne imati ni sa kim...odklembariti se u neku divljinu...uzgajati ovce...koze...ne znam...oposume...samo ne raditi ništa ...a još manje imati veze s birokracijom u lijepoj našoj...a ima ih...toliko da pola države radi u raznim mirovinskim...zdravstvenim...poreznim...i inim upravama i zavodima...ovo je moja žalopojka nad sudbinom svih zaposlenih ...a oni nezaposleni ...njima je još gore...obilaze burzu svaki mjesec da bi im lupili neki bezvezni žig ...i otišli doma...oni rijetki sretnici...da li su sretnici koji nađu posao uglavnom ga nađu sami...eto toliko od mene...ma la vie en rose samo ga znaj iskoristiti...za sebe...prije svega...

Nema komentara:

Objavi komentar